Postoje autentični i dosljedni ljudi. Jedan od takvih je bio i Isus. Na pitanje farizeja kojom vlašću poziv ljude na obraćenje, on im uzvraća protupitanjem, i ne daje im odgovor. (Mk 11, 27-33) Istina, došao nam je objaviti ”sve što je čuo od svoga Oca” i znao je objašnjavati svojim učenicima neke stvari, ali ipak ne sistematski sve. Smatrao je da će im se dat ”u onaj dan”. Ni oni, ni mi, a ni ljudi oko nas ne moramo sve znati, i ne trebamo stalno objašnjavati naše stavove i izbore, da bismo bili ispravno shvaćeni i prihvaćeni. Kad nas uvuku u ”što će ljudi reći”, prepuštamo svoju slobodu i autoritet ogovaranju, lažima, zlu i kušnji. Imamo pravo na naše odabire u životu – od toga što radimo do toga kako se ponašamo i s kime se družimo i ne moramo do iznemoglosti objašnjavati što mislimo ili radimo, ni našim obiteljima, ni prijateljima, a kamoli ne strancima. ”Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim”, rekao je Isus. Ne dopušta da ulica, ‘radio trottoir’, dominira njegovim stavovima. Na svakome od nas je hoćemo li ili ne prihvatiti Isusov način. Svoju puninu kao stvorenja i djeca Božja postići ćemo samo ako dopustimo Bogu da bude potpuno Bog u našem životu, odnosno ako mu damo odriješene ruke. Davanje ovlasti bilo kome ili bilo čemu drugom osim Gospodinu može nas samo odvesti u ropstvo.