”Blagoslivljaj, dušo moja, Gospodina i ne zaboravi dobročinstava njegovih.” Čovjek lako zaboravlja. Ponekad zaboravi i ono što je Bog učinio za njega, koliko ga je puta podigao, sačuvao i bio uz njega onda kada toga nije bio ni svjestan. Bog nam zato govori: Ne zaboravi koliko sam te ljubio. Kad nisi znao kamo dalje, bio sam put pod tvojim nogama. Kad nisi imao snage govoriti, slušao sam i tvoju šutnju. Kad si odlazio, nisam te prestao čekati, a kad si padao, nisam se od tebe okrenuo. Bio sam blizu i onda kada si mislio da si ostao sasvim sam. To često shvatimo tek poslije. Pogledamo unatrag i kažemo: ”Bože, pa Ti si bio ondje.” U ljudima koji su došli u pravi trenutak, u vratima koja su se neočekivano otvorila, u snazi koju smo dobili kada smo mislili da više ne možemo. A kada se ponovno zapitaš voli li te Bog, pogledaj njegove ruke. Pogledaj križ. Na njemu je odgovor koji ne treba mnogo riječi: ”Ne zaboravi koliko sam te ljubio.” Ne zaboravi nikada što je sve učinio za tebe.