Gospodine, ti si mi okrilje kad se nad mojim putem spusti noć, kad srce umorno traži tišinu i više ne zna kamo poći. Ti si mi zaklon usred oluje, mir kada nemir dotakne prag, ruka što tiho pridržava dušu i svjetlo kad mi se izgubi trag. Pod tvoje okrilje donosim suze, sve svoje brige, svaki svoj strah. Pred tobom ništa skrivati ne moram, ti poznaješ svaki moj uzdah. Kad ljudi odu, ti ostaješ. Kad riječi utihnu, čuješ moj glas. Kad nemam snage ni za molitvu, tvoja me ljubav pronalazi. Gospodine, sakrij me pod svoje okrilje, sačuvaj me blizu svoga srca, neka me oluje života ne plaše. A kada jednom utihnu svi putovi i zemaljski dan dođe svome kraju, neka moje srce još samo prošapće: ”Gospodine, pod tvojim sam okriljem.,”