Koliko li sam se samo naslušao tih riječi u djetinjstvu dok je mama morala na polje. Morao sam čuvati mlađu braću, a nije mi se dalo, posebno kad sam htio s biti s mojim vršnjacima na ulici. Nije mi držala duga predavanja, ni objašnjavala filozofiju odgovornosti, rekla bi mi samo – pazi na njih! Znao sam što mi je činiti – značilo je pobrini se za njih, gledaj da im se ništa lošeg ne dogodi dok ne dođem doma. Nemoj ih ostaviti same, pazi da ne padnu, pazi da se ne izgube. Čuvaj ih. I čuvao sam ih. Preživio sam, i oni sa mnom. Sva sreća da su brzo rasli. A danas smo svi živi i sretni što smo svoji. Taj isti odnos Bog ima prema životu svakoga od nas. Kaže nam da pazimo na naše – male, slabe, nerođene, stare i bolesne. Naši su i moramo ih čuvati.