U Psalmu 122,2 čitamo: ”Noge nam već stoje na vratima tvojim, Jeruzaleme!” Jeruzalem je simbol Božjega naroda, hodočasnika nade i zajedništva – mjesto susreta neba i zemlje, poziv da ostavimo ono što nas sputava, da izađemo iz sebe i svojih navika, i radikalno idemo Bogu. Svijet čezne za svetim Gradom gdje prestaju prolaznost i sve trice, a započinje mir. Stajati na Njegovim vratima znači biti budan, pripravan, poput mudrih djevica koje čekaju Zaručnika. Krist je rekao: ”Ja sam vrata. Tko uđe kroz mene, spasit će se.” (Iv 10,9) Iza tih vrata je naš dom. Jeruzaleme, grade nebeski, i mi stojimo pred tvojim vratima, ne kao oni koji očajavaju, nego kao oni koji se nadaju. U tebi će Bog ”otrt svaku suzu s naših očiju. I smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni boli više neće biti.” (Otk 21,4) Naši će životi postat komadić nebeskog grada, kamen u tvojim zidinama.