U Knjizi liturgijskih blagoslova možemo pronaći sve moguće blagoslove, a u praksi se iznenaditi i dodatnima. Ponekad stvarno blagoslivljamo sve i svašta. I to je u redu. Čak je i ‘strogi’ Pavao preporučio: ”Blagoslivljajte svoje progonitelje, blagoslivljajte, a ne proklinjite! Radujte se s radosnima, plačite sa zaplakanima! Budite istomišljenici među sobom! Neka vas ne zanosi što je visoko, nego privlači što je ponizno. Ne umišljajte si da ste mudri! Nikome zlo za zlo ne vraćajte; zauzimajte se za dobro pred svim ljudima!” (Rim 12, 9-18) Bog blagoslivlja i On nas je učio blagoslivljati sve i svakoga. I to moramo činiti. To nam je sveta dužnost. Blagoslov Božji ne smijemo nikome i nikada odbiti. Međutim, mi to činimo. Isusu stavljajmo pravila oko blagoslova. Možemo npr. blagoslivljati kobasice i vinograd za Vincekovo, pajceke i sve žive životinje uz isposnika sv. Antuna, ali neke ljude ne smijemo. S tim se Isus sigurno ne slaže. Nitko nam nije dao pravo da ljude, prije nego ih blagoslovimo, svrstavamo ”na lijevu ili na desnu stranu”. Ako je kome potreban blagoslov, onda je najviše potreban onima koji ga imaju malo ili nimalo. Isus je došao ”da imamo život i da ga imamo u izobilju”. I zato blagoslivljajmo, i ne odbacujmo nikoga.