Je li Isus ikada bio ”na rubu”? Da, više puta. U pustinji, na primjer, kad ga tri puta napadao đavao. Zatim, kad je gledao učenike koji su se prepirali tko je među njima najveći. Ili kad ih je pozivao na molitvu u Getsemanskom vrtu, a oni su zaspali. I još jedan prizor: kad je ugledao Jeruzalem i plakao nad njim. To su trenuci kad mu je bilo ”pun kufer svega”. Ali ipak najviše na križu: ”Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” (Mt 27,46). To je trenutak kad je Sin osjetio ono što mnogi od nas jako dobro znaju – kad Bog zašuti, kad sve izgleda izgubljeno. Isus ne bježi od tog osjećaja, ne glumi da je sve u redu, ne prešućuje očaj, nego ga pretvara u molitvu, ne zatvara se, nego sve predaje Bogu: ”Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj” (Lk 23,46). Kad nam dođe da nam je svega dosta – zbog života, ljudi, posla, pa čak i Boga, onda se vrijedi sjetiti da tog osjećaja ni Isus nije bio izuzet, i da On zbog toga sigurno razumije našu bol i nemoć. Isus nam poručuje – kad vam je ”pun kufer svega”, s Njim ćete sve moći izdržati.